Ove godine lito nikako da završi. Ljudi se još kupaju, a neki to čak ne stavljaju na fejs. Čudnih ljudi ima svuda oko nas. Nego, došla je kalendarska jesen, lito se čupa i ne da. Doša je deseti misec, lito ne mrda ni pedlja. Došli Svisveti i magle bez gusaka, lito oko podne kaže: ha! Jesam vas, ne idem nigdi. Evo prošli su i Svisveti, a Jon Snowu više niko ne viruje da zima dolazi.
Moglo bi nas to koštati u petom misecu kad nas ošinu bure ka ove godine, vidićemo.
A što radi domaći svit? A ništa, nerva se na Hajduka i bere masline. Godinama već pratim tu tugaljivost oko berbe maslina, najviše od ljudi koji liti iznajmljuju apartmane. Oni, pogotovo ako imaju stalne poslove ka većina njih koje znam, već oko Mijolje su satrani i jedva čekaju da „sve ovo prođe“. Ali, ove godine ne prolazi.
Apartmani su se solidno punili kroz deseti misec, vikendi su na more dovlačili kontinentalce, a ove slike produženog vikenda za Svisvete di su pune plaže se ne pamte. Sezona turista još nije završila, a počela je sezona maslina.
I to su dobro rodile ove godine. Tek što su zadnji niskobudžetni avioni poletili sa domaćih aerodroma da se ne vrate do idućeg proljeća, a domaći je svit već bija pod maslinom, sa prostirkom i skalama. Još izmučeni od dočekivanja, ispraćanja, pranja, čišćenja, dočekale su ih masline, branje, prebiranje, toćanje u moru (ovo se sve više smatra blasfemijom, ali to ne znači da se ne radi), prijevoz u uljaru i konačno – zlatni mlaz ulja kojeg će imati za cilu godinu, a neki i za prodaju.
I sad su već svi sa tri reda podočnjaka, dan se skratio, ujutro je magla i rosa je do podne, vrime efektivnog rada svelo se na minimalnih par sati nakon posla i prije mraka. Zovu se prijatelji i familija koji nemaju masline, a svima njima posli ćeš morati dati barem litru… Računica rijetko kome paše, ali to je tradicija, to su masline, meni koja ih berem dva dana godišnje i obožavam maslinovo ulje, a još više pečene slane masline, sve se to čini ka dobra zafrkancija, dan u prirodi, marenda na travi između stabala, ali moja prijateljica se kune da će ih jednog dana sve popilati da se više ne mora patiti.
I neće više ovo od sebe raditi, više joj se isplati kupiti nego ovo, pa održavaj pa gnjoji pa beri pa melji… I tako slušam sve do konačne meljave i mladog ulja koje je svake godine lipo, najlipše, onda joj se zacakle oči od ponosa i nema pojma o kakvom pilanju ja pričam…
