Probudin se bisan ka pas, a Ajduk je dobija. Uzmeš slobodan dan, pretumbaš raspored i ideš jerbo ti se ide, okružen si dobrin ljudima zašto ne – ovo je moja domovina i volin putovat.
Bija san na utakmici u gostima ili ti ga na gostovanju. Proša torturu na Grobniku pa na stadionu za uć, samo nisan vidia Liam Neesona nigdi da ka u filmu drži Schindlerovu listu.
Jedna ekipa kasnila, a druga ekipa ima njihove karte, svi na popisu i mladići se site – amo zaminit imena na kartama da niko ne čeka. Pretorijanci nikoga od navedenih nisu pustili na stadion.
Nakon par dana svima zabrane za neovlašten pristup stadionu ili pristup sportskom borilištu ili šta ti ja znam… A tamo kavez u 21. stoljeću di se nogomet igra zbog gledatelja.
Nemojte mislit da ne znan o čemu van pišen, igra je Ajduk u velikin gradovima i na najstarijin stadionima, bija san di god san moga. Na Goodison Parku kad dođeš sa komadon papira bez svog imena na njemu takozvana ulaznica po hrvaški te tretiraju ka gospodina.
Ne smeta mi šta san više puta bija na sudu ka poduzetnik nego ka navijač i to šta nisan ničiji i nisu mi dali radit ka normalnom čoviku ali da nam ne daju normalno gledat voljeni klub alooo…
Njihova je vladavina i rugaju nam se, kradu nas, ali ništa nisu naučili iz povijesti. U doba rimskog carstva je bilo kruva i igara i završila je i njihova era.
Nije ovo samo njihova Lijepa naša silovana nego i naša. I naši očevi i braća su je životom branili.
Nismo zaboravili da su pucali u nas, a nije bija rat nego samo nogometna utakmica.
by Travis
