kažu: vrućine su… preskupa kuglica sladoleda… turizam podbacio… kradu plin… pišaju po kantunima… ratuju…
ako smršavim moram kupovati novi dvodjelni kupaći jer se prošlogodišnji izliže i postane providan, kad se smoči dodatno se razvuče, ispada iz njega sve što ispasti može…
stare ne bacam, nikad ne znaš što donosi novo ljeto… bolje išta nego ništa…
ove godine sam se, bogu dragome hvala, udebljala pa ne moram kupovati novi…
u mom mistu more je zagađeno, stavili su znakove zabrane kupanja… bogu dragome hvala, ne moram se kupati…
taoci smo komaraca, ne daju ti izać ni noću ni danju… vadim zadnje zalihe iz stana i podruma, ne idem u trgovinu, bogu dragome hvala, ne moram trošiti…
ne palim bojler, bogu dragome hvala, zdravo je tuširanje hladnom vodom…
moram plaćati pretplatu za tv iako je ne koristim, zakonom su tako uredili i neka su! ništa nije preskupo za ovu sreću da ništa ne znam i mogućnost da je mogu palit – ali neću…
ponekad na terasi okačim svih pet kupaćih i dva ručnika… pitaju gdje se kupam… kažem: u splitu ili u dubrovniku kada odem na sladoled… na fb stavljam slike iz prošlih godina gdje ližem slaju i trljam palac onome iz splita ili gdje ližem dok se stradun vidi iza leđa…
tko hoće, po ovim vrućinama
lizanje – neka plaća…
turiste – neka liže…
pišati – neka piša i
plin – neka pušta…
ne znam što se događa u Hajduka, mogla bih čitati na trafika.hr – al neću…
jebe mi se za sve – ali ne da mi se ni to…
ljeto je i vruće mi je…
antoniooooo!!!
