godine donose zrelost, iskustvo, ponekad i pamet…
u zadnje vrijeme mi se čini da oko sebe imam sve više štetnih ljudi, ljudi koji mi oduzimaju vrijeme, elan, dah… energetskih vampira…
nekada sam imala dovoljno vremena i živaca za sve, u ovim godinama polako usporavam… nemam vremena ni volje za velika slušanja, velika objašnjenja i velika prijateljstva… skraćujem gdje god mogu, štedim vrijeme za sebe i svoja zadovoljstva… možda je to samoljublje, bezobrazluk, ali čini život lakšim…
nije ni kod mene sve posloženo onako kako sam htjela… imam dva, tri prijatelja, oni znaju bez da im govorim, ostale ne davim s tim…
sve plemenito (osim plemenite plijesni) postalo mi je strano…
govorim ono što mislim, ne trudim se moju istinu uljepšati baš ni malo… vole me, ne vole me… meni se jebe i za prve i za druge, ne želim štetne daveže blizu sebe, tko zna je li to zarazno…
uživam, baš onako sa slinama i curenjima, kada se ljudi zgražaju na moje srčane psovke, na moje istine i ma moje bašmisejebezasve…
naučila sam da je udovoljiti ljudima nemoguće, ali odjebati ih – ništa lakše…
možda je greška u meni…
