Pričala sam pred kraj lita sa jednom turisticom iz Amerike. Bila je s mužem na putu po Europi, inače žive u Connecticutu, republikanci, uskoro će u mirovinu. Oboje imaju fakultete, rade dobre poslove koje vole, imaju troje djece i dvoje unučadi i uskoro će u penziju.
Svašta ih je zanimalo i o svemu su imali mišljenje, a na tapetu su se našle i teme održivog razvoja, klime i ekologije.
– Kćer mi je zabranila da kupujem novu odjeći pa kupujem samo u second hand dućanima, i to puno manje nego prije, kaže meni Christie, a meni skoro vilica odvali pod od čuđenja. Nastavila je o tome kako je tekstilna industrija enormni zagađivač našeg lipog planeta, a ja san se sitila svog zadnjeg posjeta second hand shopu i super haljine koju san ukibila plus svih onih ljudi koji su mi je pofalili, pa san ponosno objasnila da je iz second handa. Pola njih je reklo – aha, uz sućutan izraz, jedna se čak odmakla korak jer valjda misli da smrdi, a par ih je reklo – ajme super, zakon.
Sitila san se ovih situacija u zadnjih desetak dana. Kao prvo, čestitan svima koji su na black fridayu naručili stvari to što su preživili tjedan u kojem im je sve došlo doma i to su sve morali platiti. Iman frendicu koja se u zadnje vrime više druži sa dostavljačem nego s mužem (nije to). Proizvodimo tone smeća svaki dan i samo kupujemo i unosimo u kuću, e da bi shvatili koliko toga posli triba izniti na otpad.
Pokušavan zapravo reći da nas ždere vrime, dani nam curi kroz prste, dolazi petak za petkom, vikend za vikendom, ponediljak za ponediljkom i u žrvnju smo obaveza, očekivanja, iščekivanja, ne znamo više što znači živiti u momentu jer nema više momenta. Živimo u budućnosti u kojoj je kuća čista, roba oprana, bor nakićen, pokloni kupljeni, dica spavaju, kili savršeni, magnezij djeluje i imamo to sve s nekim podiliti.
Samo malo da vam spoilam – to se sve vjerojatno neće dogoditi, barem ne odjednom. Ajmo zato bar malo uživati na putu do tog nesigurnog momenta. Da zagrlimo nervoznu dicu, stisnemo voljenu osobu u šporkoj kužini, ignoriramo onu jednu čarapu ispod kreveta, napravimo optimalan i skroman popis za dućan i držimo ga se, izbjegnemo neonska svitla po dućanima koja sišu energiju ka Dementori u Harryju Potteru, pozdravimo onaj kil i po više na vagi jer znamo kako su kolači bili dobri i nije nam ža ni sekunde i s ljubavlju bacimo pogled na nakrivljeni bor kojem fale donje kuglice i jedna grana koju je izgriza pas.
