Neko se u Dalmaciji ne kupa dvadeset godina i stalno kuka da ga bole zglobovi, da mora početi vježbati, a more im je isprid kuće. Ne ferma ga dva posto. Kauč i klima i ćao. U isto vrime gleda na televiziji kako je familija iz Virovitice štedila cilu godinu da dođe u Filipjakov na more, i to u apartman s gornje strane magistrale i misle – a jadni ljudi. Ali ipak ostanu na kauču.
Ako vas zove neko od rodbine s kontinenta ili recimo radite za firmu iz Zagreba svaki put kad vas nazovu pitaj – jesi li na plažiiii? Trebaš im objasniti da si na terenu ili za kompjuterom baš kao i oni. (S tom iznimkom da si se prije ili poslije posla otišao baciti u more, što od vrućine, što iz očaja jer znaš da će te to opet pitati).
Oni sam kaj nisu došli na moreno da papaju ribicu i vinčeko, jedva ih čekaš viditi, malo ti poprave perspektivu pa se veselije spremaš za kupanje. Nekad ti se ne da, ali sitiš se one kiše od pet dana koja će padati u drugom misecu pa digneš guzicu s kauča i odeš tražiti kupaći.
U grad ideš autom samo ako tribaš ići po nekog na brod. Kad padnu tri kapi kiše auto niti ne pogledaš, nema ga, ne postoji. Ako negdi ideš to je na selo ili na otok, a najčešće samo preko ceste u dućan.
Kužina je dio stana u koji rado ulazi samo malo dite kako bi otvorilo sve škafetine i iz njih izbacalo kompletan sadržaj pa se pribacilo na teće i stavilo jednu na glavu, a u drugu udaralo kacijolom na radost svih susjeda.
Kuva se ili pašta ili punjene paprike za tri dana.
Kad navečer bacite đir po gradu omađija vas miris friženog palminog ulja iz restorana di je u ponudi tjedna rižot s plodovima mora, a vi ste vlasnika jutros vidili u veleprodaji di se ajvar prodaje u limenkama od 18 kila kako kupuje kolica puna „morskog miksa“. Dođe ti da ih zagrliš i odvedeš doma na onu punjenu papriku.
Ove godine počeli smo se kupati sredinom petog miseca. Ulasci u more u tim počecima kad još izgledaš kao da te sponzorira Sirela (a ako imaš malo dijete i kupaš se od 8 do 9 ujutro, to se neće bogznašto promijeniti ni do Vele Gospe) su mic po mic, po oblutcima kao po jajima. Da postoji video, tu bi sad bilo dobro upaliti zvuk jerbo ajme ufff jarčeirude štojemeniovotribalo i slične stvari jako vesele ekipu iz obližnjeg kafića, vi to naravno ne kužite dok vam spontano ne zaplješću kad se konačno bacite.
Ako se vaša voljena osoba slučajno već bacila u more ima po ure, otplivala do Ugljana i nazad i sad pliva prema vama ozareno u maniri morskog pasa s namjerom da vas pošprica, kunete mu se da više neće znati di su mu mudante, a di čarape, da ćete ditetu kupit Dinamov dres (ovo samo u najekstremnijim slučajevima) i naučiti ga da govori mljekeco umisto mliko.
Do idućeg pisanja, veseli i zdravi bili!
