Probudili smo se nekidan polunaspavani, nakon još jedne disco noći s pjevanjem i pucanjem (živaca). Mali cvrkutav i čio, a nas dvoje tankoćutni, bez naglih pokreta molim i s tri reda podočnjaka (ništa što dobra kava i dvi triske ne mogu riješiti). I zaputimo se tako mali i ja do grada, šarena kolica, vanka sunce, lica su nam topla dok se s noge na nogu približavamo gradskom mostu. Tamo sretnemo prijatelje, oni će na peškariju, mi ćemo na pijacu, srišćemo se posli na kavi kod Jere.
Pa prolazimo po pijaci, među bancima punim tikvica, zadnjih zrilih pamidora, tikvica, fažoleta… Evo nam i naše šjore, dugo je nije bilo, vratila se pa nas je drugi put toga dana sunce obasjalo. Kupujemo veliki mirišljavi milun, ditetu za voćni obrok, mami i tati za umotati u pršut i praviti se fini prid gostima.
Platimo zadnjim parama iz novčanika i idemo dalje prema Kalelargi, kraljevstvu bankomata. Tamo čekamo red, sunce i dalje piči, stavljam karticu u bankomat, on je uvuče ko kameleon mušicu, sve je na touch osim tipke enter, ujedno i one bez koje ne moš ništa. Ne mogu je naći. Škiljin u nefotosenzibilni ekran pod tendom, nalazim ga nekako ajde, pa nije to G točka, stišćem, gledam što radi junior, krajem oka na ekranu vidim nešto crveno i sljedeće što vidim je – kartica koju bankomat prezrivo pljuje nazad.
A ništa, probat ću s bankomatom do.
Sad je već panika u redovima, šjor iza mene pita što mi nije dalo novce, šjora pita ima li ih uopće, ja kažem ne znam i ubacujem karticu u drugu mašinu. Sad pozorno gledam – slip, slap, transakcija nije moguća – to piše crveno.
Prvi instinkt mi je izvaditi mobitel i provjeriti mbanking jerbo možda me napala hakerska unija i opelješila mi sve pare s računa. Nije. Okej, iden ditetu u dućan kupiti vodu jer smo izašli bez nje vanka i idemo na tu kavu više, nek plate prijatelji, ionako su oni zvali.
I mislin se, ajde, platićeš vodu te tri ipo kune kartcom, nego što. Voda nije tri ipo kune nego sedan pa mi je odma lakše. I ajde, vadin ja opet tu istu karticu, kaže žena prislonite je, ja prislonim. Neće. Bočno. Neće. Iznad. Neće. Aj stavite je unutra, kaže ona. Pa da, logičan slijed događaja. I pružan ja karticu, umećen je, mičen ruku… Ali neće majci. Ne-će.
Trgovkinja je vadi, ja govorim “platiću drugom, dajte mi ovu“, ona mi je puža, ja da ću je uzeti, kad ona je cimne prema sebi, zagleda se u nju i kaže – pa ovo vam je zdravstvena knjižica od malog!
Iste su boje, majkemi.
