Čini se da je protuprirodni blud imati parnu godinu i nemati nogomet u šestom i sedmom misecu. Ništa europsko, ništa svjetsko. Mislin da svi osjećamo te posljedice, ne moš brate nakon lockdowna i stajanja doma ljudima još i nogomet staviti na zimu.
Zato se gleda sve. I reprize utakmica Zadarkomerca i turnir u Polači i serija Žene nogometaša… Sve. Pitala san šefa Danka nekidan kakva mi je čitanost pa je reka – odma iza tekstova o Hajduku.
Rekla san ajde dobro, onda neću pisati o Hajduku.
Ali, život piše priče i svemir se urotio da smo na uzvratu u Portugalu imali tetu koja je čuvala dite, odnosno odvela ga u šetnju, a mi smo ka zarobljenici izletili iz stana s kesicama čipsa i pobigli u susjednokvartovsku birtiju. I to pješke. Milina. Nema sidanja u auto, nema traženja parkinga… Uvalili se za stol s frendovima i ukutrili u iščekivanju.
Elem. Neću puno u takmici, ali kad ne igra Biuk Joga Bonito, meni odma dođe da ostavin sve i iden ća. Nema veze aj, prošla je bila tako dobra da su očekivanja velika. Ipak, sve je nekako u grču, taj rani prvi gol…
Pa onda onaj nokaut, zavarila san što nema VAR-a. Kakav doseg civilizacije. Ovi u Polači ga imaju već dvi godine, a vamo se sudac zagrljen sa dvojicom upjevava klapski kako bi na kraju izveli Kroacijo iz duše te ljubin dok lete triske i šake. Di je bija linijski, ne znamo. Fizički uz teren, ali biće je smišlja što će sutra za ručak uz pohano – đuveč ili kumpir salatu.
Iden na wc na poluvremenu, skroz opušteno, konobarica i ja jedine ženske, papira ima, ne moraš nogon držati vrata, luksuz ipo.
Lik iza mene prvo je svima za stolom ispriča kako mu je crka akumulator pa je onda zva ženu iz osiguranja pa joj to sve ispriča pa posli opet svima za stolom kakav je ishod uz još jedno pojašnjenje svih detalja ove zanimljive priče.
Onda mu je frend u majici na Mišu, ničim izazvan i u pola jednog od iljadu gol auta Vitorije reka:
„Stari moj, nema prvenstva, ovo cilo lito mi je baš čudno“.
„Je, je, cilo vrime mi nešto fali“.
„Ma nek idu u govna, kako ćemo gledati u dvanajstom misecu? Ovako bi spekli gradele i pili pivu, posli se bacili u more, a što ćemo sad?“
„A ništa, gledaćemo utakmice uz sarmu i kuvano vino“.
I pomislin – daaa. Inače kad je svjetsko naručuješ tri deca pive da ti se ne stopli, grliš ljude do bez obzira jel ih znaš ili ne. Baciš se u more sa rive. Turisti traže kafiće di se prenose njihove utakmice. Varoš pleše i piva di dugo u noć. Malo me prisiklo. Ajde sarme, ajde i zimi se piva more popiti, ali – di ćemo se bacati posli?
