Raport s The Škoja. Arja-More 14:17. Proliće zalutalo u prosinac.
Kum Boban i ja utekli od žena, ali ne od mačke. Koja nekako uspijeva biti sve deblja. Dobila je 4 kranjske kobasice i bržolu s gradela, u postotku vlastite težine se najila više od nas. Ali napila se sigurno manje.
Advent na The Škoju je najjači od svih Advenata ikad igdi. Osim možda jednog. S kojim dili zajednički nazivnik. TBF. The Best Fun. Cili Škoj se skupija, ma reka bi da nikad više svita nije na Škoju bilo usrid prosinca. Najjači koncert na Škoju otkad matični bend Mjesni odbor ne svira doma. Biće su se načelniku zamirili onda kad se nisu pojavili na snimanju Lijepom Našom u Grohotama. A nisu se pojavili jer su ih zaboravili zvat, iako su ih uredno stavili na plakat! Na to san snimanje tija ić, bija san na The Škoju, ali je ulila takva kiša da ne bi stiga do auta u Docu suv, a kamoli do Sela.
Usrid prosinca su zalutala dva prolitnja dana. Zapravo četri, jer ona dva dana prije njih je derala bura ka prava marčana. Nema bonace do zimske bonace, to san skužija još prije četrdesetak godina kad san prvi putn za zimske praznike iša. Inače bi bija kod rodbine u Sloveniji, gleda san hokej Celje-Olimpija 0:8 na otvorenom na minus 17, s rodicon upa sanjkama u Poljčanama (babin rodni kraj) u zaleđeni potok i nakon toga mi više nikad nije bilo zima. Ali zimska bonaca, kad na po vale vidiš dno i sve šta se po dnu kreće… Teško se bilo vratit na Planet Zemlja i ostavit tu divotu, ali su se bar Žuti opoštenili i dobili Miškovu Megu pa je srce na mistu.
A i Bili su odradili svoje, napokon smo Firizin i ja odgledali skupa utakmicu s pozitivnom nulom na kraju koju bi u startu potpisa. Prvi HNL prosinac na The Škoju da je Hajduk na prvon mistu. Jer nisan ni dolazija na The Škoj priko zime, još otkad bi mi pokojna baba zagrijala postelju kušinon na struju, a pokojni Mikula Veliki diza kavale, komarče i škrpine na odmetac. Sad sve više guštan u ostalin godišnjin dobima, a ka mulcu mi je lito bilo sve na svitu.
Prošli put me kiša potirala sa Škoja kad san krenija brat limune. Lani nisu rodili, sad su se preporodili. Doteglija san petnaestak kila, opravda investiciju u onu boršu na kotačima koji mogu i uza skale ić. Vlaga je tolika da san ima besplatno tuširanje dok san ih bra, a borša ipak nije tolika da bi moga sve pobrat pa ću se morat uskoro vratit. Šta će mi sigurno teško past.
Jilo se. Pilo se. Šetalo se. Do Sela pa nakon dvi ure koncerta, po ure čekanja na koncert i po ure za jednu putnu i sarme sa štanda. Đir do Teplog boka i đir do Gradine se podrazumijevaju. Pustili smo Duha iz boce. Više puta. Iz više boca. Duh je jedan od najboljih šoltanskih crnih, a nema crnog do šoltanskog crnog. Balićev Dobričić i Buričin Duh su vrhova vrh.
Za razliku od odmarališta Elektroprijenosa odma iza kantuna The Vale. Tukli smo se ka mulci s njihovon bandon, dočekivali ih i zasipali šiškama s Bratove gustirne, napadali brodicama. A odmaralište odmara već godinama, nestala je i HEP-ova tabla. Navodno se sprema obnova pa je logično da puštaju da skroz propadne da bi se bolje obnovilo. A šef HEP-a odletija zbog bespravne gradnje na Hvaru. Di mu je pamet bila? Moga se doć odmorit na The Škoj u odmaralište (ko više radi od šefa, ko više zaslužuje odmor od šefa?). Moga je prodavat plin, ne za cent, nego dilit lovu onima ča kupuju plin, i niko ga ne bi dira.
Tako mu i triba kad je na krivon škoju poželija odmarat…
