Arja-More 14:14. U kući je bilo jedva 6 kad san stiga. Kazaljke se ne miču, smrza se i daljinski od televizije pa san Don Mattea gleda na mobitelu.
Rastvorija sve, učinija đir, kazaljke su se pokrenile, radijator ugrija do 12, Potjera opet na mobitelu, daljinski je pokaza znakove života tek pred spavanje kad se fibra digla priko 15.
U pedesetak sati više od petine vrimena (prevedeno u eure, više od 10 sati) sam proveo u šetnji. U miru i tišini. Ako zanemarim dva incidenta. Prvi nadomak Teplog boka, drugi nadomak Gradine. Krivci za oba su fazani. Znam da su se više oni pripali mene nego ja njih, ali mi je bilo ka kad me mater ujutro budila za ić u školu.
Splitski susid, barba Neno, bija je lovac. Pa nas je dok san bija klinac počastija fazanom. Tingul je bija fantastičan pa je moja sestra pitala kad ćemo opet jist “fantazana”. Zanimljivo, lovačko društvo na The Škoju je proslavilo stoti rođendan, a fa(nta)zana je sto puta više nego šta ih je bilo prije nego šta su došli lovci.
Kad smo kod životinja, Kraljica Mačka, a.k.a. Debela, odma se prižentala jer nema Gorana. Hranija san je bolje nego sebe, prije bi se i ja mašija za njene konzervice i granule nego za svoje hrenovke, tikvice i kekse senza zucchero.
Ne mogu reć da nema ni pasa jer ih ima skoro više nego ljudi. Od Banja priko Bada do Teplog boka niti 5 kuća nije iznutra osvitljeno.
More izbacilo svega blaga Božjega po žalima(n) i valama(n). Moga bi građevinsku firmu pokrenit da san skupija sve šta san vidija. Izbacilo je više plastike nego šta je se može nać u njedrima svih hrvatskih starleta.
Agrumi su podbacili. Limuna 25 komada, manji od kumkvata koje san kupija isprid sjevernih vrata Marjana pa smo ih moj Brane i ja kusali zadnjih 15-20 dana. Goranove mandarine, kojih je znalo bit više nego na prosječnom neretvanskom imanju, ostavile su mi jedan komad koji je moj Brane s guštom degustira. I jednoga i drugoga je znalo bit na vriće. Da nisu mandarine dobile koronu ili gripu. Zato ocu bob raste rekordno!
Kontejnera za plastiku i papir nema ni na Badu ni pored Alcatraza, jedina opcija za odvajanje otpada je iza benzinske.
Pohvale za kamenom obložene potporne zidove u Žustovi (tamo di se kamionet surva u more pa je krenila zafrkancija da smo dobili prvu praonicu auti na The Škoju) i malo dalje put Bada. Uklapaju se u suhozide a.k.a. gomile ka da su tamo bili sedam stoljeća prije stoljeća sedmog.
Ima jedna sika tamo iza Bada koju smo brat Alan Brodarić i ja ka dica zvali patka. Jer je sličila na patku. Četrdesetak godina kasnije, isklesana morem, više baca na T-Rexa. Novi dokaz da je The Škoj poseban planet. Susjednom planetu zvanom Zemlja trebali su milijuni godina da T-Rex evoluira u patku. Na našem planetu Škoj, patka je u četrdesetak godina revoluirala u T-Rexa.
