Nervozni, Piksi ovdje, jesi za jedan intervju?
Može, al samo zato jer si to ti
Drago mi je da je tako, šta voliš Mamića ili Piksija?
Iskreno, ta dva lika su mi među top 5 najmržih u životu. Mamića ne moram puno objašnjavat, a Piksi je sinonim za onu Zvezdu šta je harala. Ka mulac sam najviše volija pismicu:
“Stojkoviću Dragane, majmune sa grane, eno ide Karačić nosi ti banane”. Srića da nije bija crnac nego Srbin, koji bi to rasizam bija.
Ja sam posta Piksi jer je Baku zaradio ovaj koji je bio bolji od mene. Iako je meni iz tih godina Gudelj bio najdraži, mašina koja zna. Ko je tebi tih osamdesetih bio najdraži?
A jebate, isto Gudelj. Baka mi je bija tek četvrti najdraži iz te generacije. Zlatko je naravno bija drugi, a treći zamisli Cukrov… A biće jer san ka dite volija slatko. I onda tek Baka i zamisli Pudar… Pudarov poster mi je prvi koji san ima od Hajdučkih igrača solo u sobi… Nevjerojatno. Gudeljeva partija protiv Dnjepra je nenadjebiva do današnjih dana.
Vidiš kako znamo šta je dobro… Ajmo mi na sadašnjost, šta kažeš tko je onako za bit najomiljeniji, ako izuzmemo Livaju, to je suvišno pričati
Uf, teško pitanje… život me naučija da se nije dobro vezat za nekog igrača Hajduka, jer nikad ne znaš di će ih život odnit i kakvi će se ljudi pokazat. Tako mi Jeličića, Štimca kojeg sam ka igrača baš obožava, Goce(nekidan sam opet gleda sažetak preokreta sa Malmo 0:2 u 3:2, u to vrime najdraži uz Mass Sarra), Bošnjaka, pa i Pletikose i Srne koji nikad nisu rekli di su pare od Šahtjara, a imali su prilike i utjecat na “Repku” da bude reprezentacija svih Hrvata, a ne samo onih oko Zagreba…
Danas su mi dragi Krov mada još ne pokazuje 50% onoga šta može, Sahiti koji dušu ostavlja na terenu, Awaziem čiji ugovor moramo otkupit pošto poto, ako je moguće i mali Amer, ja ga zoven Puškaš, nadam se da će doseć pravog mađarskog Puškaša, bar dopola u Hajdučkom dresu. E da, zaboravih Nikolu, on je najbolji napadač, ne HNL-a, nego Hrvatske, ali nema sriče sa ozljedama, nadam se da će ovo bit njegovo proliće.
Ajde, pola Puškaša, pa to bi bila zvijer, neka bude tako… Ajmo mi malo o tebi, kako to da si počeo objavljivati na FB, to bila neka promišljena odluka ili si krenuo onako, bez nekih planova?
Hahaha… to je dobro pitanje…
Privatno sam svakodnevno pisa statuse o Hajduku, i kad se pojavila stranica “Mater plače, ćaća viče” svi su mislili da sam to ja, jer smo imali skoro iste stavove i jako sličan humor. Jedina razlika je bila šta on piše kratke baze, a ja san svoje baze uvik uvaljiva u duže tekstove. I jednom prilikom sam bija sa jednim crvom na kavi i on mi kaže, daj napravi i ti svoju stranicu, imaš dvi iljade prijatelja na FB koje pilaš svaki dan o Hajduku, ovako ćeš imat one koje to stvarno zanima.
Najveći je bija problem kako dat ime stranici, kako sam uvik nervozan, taj dio nije bija težak ali mora sam iz sprda stavit ono od rođenja. Taj dio je u biti rugačina na one koji u komentarima pišu “navijač sam Hajduka od rođenja, ali…”
Nikad nisam očekiva da će stranica doć na razinu 13 000 pratitelja, stvarno mi nije jasno kako i zašto, al hvala im na praćenju.
Osjećaš li neku odgovornost onda, da se ne zaletiš previše, zna se to ljudima događati s Hajdukom, obuzmu emocije pa na prvu kažu i što im nije baš? Znam osobno, nikad ne pišem kad sam emotivno nabijen zbog Hajduka
E jebiga, pišen ono šta mislin, pa me često ljudi napadaju, u komentarima ili u inbox. Ljudi se okrenu zbog krivog zareza, a kamoli neće ako si javno napisa nešto šta se kosi sa njihovim mišljenjem. Najbolji je primjer Bernard Jurišić, do polufinala u Rusiji bija je Bog pisanja za navijače Hajduka, i onda zbog jedne rečenice za BBC, izvučene iz cilog intervjua, priko noći je posta neprijatelj modela. Nevjerojatno… Ja još nisam doša na tu razinu, ali mene ljudi često u čudu gledaju kad sam govorio da će Hrvatska osvojit SP, odnosno to sam govorija prije prvenstva. Nakon grupe sam reka da ako prođu Japan da ih do finala i Francuza nema ko zaustavit. I opet mi se u inbox javljaju “Rvatine” iza Brazila i meni rugaju, a ja zaradija na Hrvatskoj pare jer se kladin non stop na nju. Emocije? Nemam ih, ne slavin uspjehe, ali iskreno, nisan u stadiju iz 2016. i 2018. kad sam otvoreno navija kontra “repke”. Sad gledan prvenstvo i slavin jedino dobitke na kladionici (napomena za maloljetnike, klađenje je zlo, uz drogu vjerojatno najgore zlo je kocka).
Je, kocka je zlo. Dobro, reprezentacija je napravila čudo, to je statistički podatak, voljeli je ili ne. Ali mene zanima, šta ti misliš o Juranoviću, kakav stav je bio prije, a kakav sad, u kojem si taboru bio kad je igrao tu?
Jura mi je bija jedan od najdražih igrača, ja pamtim njegovu trku gori doli po sto puta, srce koje je uvik ostavlja na terenu… drugi pamte Gziru i neshvatljive pogreške u derbijima. Ima sam priliku upoznat Juru u veterinara, pričali smo po ure dok smo čekali red. Čovik je toliko na mistu, da je to nevjerojatno, ali ima je jednu ogromnu manu, ka i mali Ljuba. Čita je komentare iza svake utakmice… nema većih grobara Hajduka od “navijača Hajduka za tipkovnicom”. Moram priznat da i sam ponekad odem u tom pravcu… ali trudim se izbjegavati.
A kakav je onda istok na utakmicama, ako su komentari problem, hahaha
Uuu, iznenadija bi se, ja sidin okružen luđima od mene samoga, stvarno oko mene nema komentara. A kad krenu zvižduci znaju letit i pune pive prema zviždačima, tako da stvarno neman neugodna iskustva sa zviždačima, izbjegavaju sidit blizu ovog dila istoka.
Nasilje je zlo, pa i pivsko. Nega, šta kažeš na šupiranje Antolića?
Di ja živin? Pa neman pojma da je šupiran… po mojim saznanjima od ranije, otkaza je poslušnost Tati iz Međugorja, osilija se. Tako ako je to točno, ZM je još uvik veliki gazda Dinama, u što nisam ni sumnjao. Stvarno, ne mogu virovat. (napomena Piksija: Razgovor je rađen prvih dana maksimirske kaljuže)
Za kraj, često si u humanitarnim šemama, hoće bit nešto za ove blagdane? Vidim zagrebački DPH ima svokju tradicionalnu godišnju, nekoliko drugih DPH isto ima akcije, kako stoji Nervozni?
A evo, izgleda da će ovaj Božić ostat bez neke velike akcije od strane Nervoznog. Već sam privatno podrža 4-5 akcija, ali organiziranje same akcije zahtjeva puno vremena kojeg trenutno nemam. Pozivam ljude svakako podrže humanitarne akcije, ali ne samo u ovo doba. Moja krilatica je dobro je činiti dobro. Kad vidin nasmijano dičije lice, kad dobije poklon kojem se nije nada, to mi izazove emociju ko kad Livaja prođe Livakovića na Maksimiru za pobjedu…
