Nikidan ovo lito… Kotrljan se izmoren ulicama grada i nagovaran sam sebe da nađen vrimena da malo odmorin i zamišljan se na plaži kako ležin i ne slušan ničije brige.
Je moš mislit… Ovi poduzetnik u meni strogo ne da jer zima je duga i teška, sad dok ima posla moraš uprit.
Muku mi prekida uglađeni splitski likar:
“Sinko je te gre posal?“
“Je.. dobro je.“
“Koji svit je teži? Ovi naš ili strani?“
“Ima svega.“
“Reci mi koji su ti gori?“
“Naš svit je naš, moj i muči muku svakodnevnice, a furešti su tu da guštaju a brinu se oko gluposti koliko šta dođe i di će opalit sliku za pofalit se.“
“Dobro a koji te više umoru?“
“Pari da vi ne znate da je strani svit teži, dolaze i kod vas… e.“
“Nisu mi dragi niti malo, samo cjepidlače oko pizdarija.“
I tako će meni dotur sve objasnit iz svog kuta i svog iskustva pravo stanje stvari:
“A moraš radit… Muči i trpi.“
“Kad mi se da mučin, a kad mi se ne da svašta in izgovorim ako su bezobrazni, nisan se rodija da bi muča!“
Zaputili se mi tako i ćakulamo ugodno i lagodno i dotaknemo se nogometa. Da je on nekad gleda pravi balun da je to bilo lipo za vidit uživancija za otić.
I sad znam točno šta slidi, mislin se u sebi. Je, reka je famoznu rečenicu:
“Ovo sad ne valja ništa i neće valjat dok ulica vodi klub.“
A tako znači. Nastavlja:
“Ali ne vidiš da ne možemo dobit nikoga?“
“Znate šta će vama jedan šofer kazat..? Slabo su vam ti libri pomogli i puste skule. Fala internetu, sve su van informacije dostupne. Ta takozvana ulica je jemala muda, zbila redove i okupila najboje šta ovi grad i država ima od ljudi i škapulala klub.“
Lipi moj doture jemate li vi muda ili slabo čitate?
